Изложбу, у сарадњи са ОШ „Алекса Дејовић” и уз покровитељство ГО Севојно реализује Удружење особа са инвалидитетом “Минимас” из Севојна као део пројекта “Кружни ток Севојно”.

“Заједно,сви заједно“ је назив изложбе цртежа које ће премијерно представити млади ужички уметник Никола Радосављевић у ОШ „Алекса Дејовић“ у Севојну у понедељак, 8. октобра. Аутор се, с обзиром да се ради о изложбеном простору у холу школе где су претежна публика деца определио за „лаганију форму“ , односно у селекцију радова којиме ће се представити одабрао оне који својом суштином крајње отворено и свеже комуницирају са публиком. У питању су цртежи настали у периоду од 2010. до 2015. године који ће први пут бити представљени публици. Изложба се отвара у 19 часова, и у школи остаје до 22. октобра.

Никола је 27. септембра изложбом докторског пројекта „Хазарски речник“ у Народној библиотеци Србије моменат да у 27-ој години живота потане најмлађи доктор уметности у историји Београдског универзитета ставио у јако блиску будућност. Поред бројних изложби, наград и пројеката које је реализовао, још увек на почетку, и до сада богате каријере, већ се убележио у историју наше уметности кадо члан српског тима који је, пре три године, освојио златну медаљу на Прашком квадријеналу. Том приликом, с намером да скрене пажњу јавности на вредности овог друштва: младе, талентоване и успешне људе који се у добром броју случајева налазе на маргини медијских и општих тема, Никола се јавно обратио Србији речима: “Ја сам злато Србије, али мене никада нећете чекати на балкону..”, што је у неко сегменту и покренуло јавно мњење у овом смеру…Овог пута, млад и успешан Ужичанин, својим радовима обраћа се на првом месту публици која како је написао у предговору каталога изложбе, као приоритет у свом виђењу живота постављају: “љубав, веру и истину”.

“Поставка изложбе „Заједно, сви заједно“ је ауторска селекција радова насталих у периоду од 2010. до 2015. године. Први пут представљени публици управо на овој изложби, радови су груписани интуитивним осећајем онога што је мени у том периоду од протеклих пет година било јако важно.

Између школовања на Универзитету и стручних усавршавања у земљи и иностранству, увек је остајало довољно времена да се започну нови цртачки циклуси, али већина је остајала недовршена. Коришћени као илустрације за текстове, музику или плакате, ови радови су мени били слободни уметнички простор за лична истраживања. Време у којима сам их радио било је ван факултета, ван задатака, испита, итд. и управо из тог разлога их сматрам јако важним за сопствено сазревање. Представљени у овој групацији они су рефлексија једног прошлог времена са којим више немам додира, али кроз њих лакше разумем себе данас.

Публика је у прилици да по први пут завири у оно што уметници увек сакрију када покушавају да се представе јавности. Жеља да се покажемо у најбољем светлу некада нас као људе одвлачи далеко од онога што је најбоље у нама. Ови цртежи су спонтано настале ликовне ситуације на папиру у различитим медијима, а публици је понуђен материјал за упознавање актуелног обликовања времена и простора уметничког дела, када аутор није под пресијом.

Увођењем прошлог и садашњег времена у коме сам радио и желео да одређене поруке буду читљиве кроз ове радове, градим директну везу са посматрачем овде и сада. Публика се својим присуством надовезује на илустративне цртеже, док подсвесно учитава личне поруке спрам задатих. Ова изложба је простор отворен за визуелни дијалог и међусобно разумевање. Радови су вођени порукама које уметност иначе са собом доноси: љубав, вера, истина… али не инсистирају на репресивном спровођењу истих. У једној доста лаганој организацији, публици је понуђено једно интимно разумевање света око себе како би се можда неко ново схватање усвојило и применило. /Никола Радосављевић/”

Радосављевић Никола, рођен 1991.  у Ужицу, основне и мастер студије завршио на Факултету примењених уметности у Београду, одсек примењене графике у класи редовне професорке Гордане Петровић, 2015.  Добитник је осамнаест награда и признања из области цртежа и графике, од којих су посебно значајне: награда учитељског факултета у Ужицу, на XИ  медјународном  графичком бијеналу суве игле, у  Ужицу, 2013. специјална награда жирија за иновацију у стрип уметности, медјународни салон стрипа, СКЦ, Београд, 2014. и 2016. награде су додељене за уметничку књигу. Био је део тима који  је освојио златну  медаљу  Прашког квадријенала, “Фор провокинг а диалогуе”, националног  наступа студентске секције, Праг, Чешка, 2015. Награда ФПУ за најбољи графички лист на мастер студијама из фонда Михајло С. Петров,  МПУ Београд, 2016. Награда за допринос техници суве игле и графички лист, ВИ међународни бијенале ЕX ЛИБРИСа, Историјски архив, Панчево, 2016. Плакета за допринос светском бијеналу цртежа, Остен, Македонија, 2017. Прва награда на Јесењем ликовном салону у ЦЗК Масука, Велика Плана, 2017., награда је додељена за графику Свети додири.

 Учествовао на више од сто педесет колективних изложби у земљи и иностранству (Србија, Холандија, Немачка, Кина, Швајцарска, Русија, Бугарска, Македонија, Мађарска, САД…).

До сада је организовао двадесет и пет самосталних изложби по конкурсу и позиву (Котор, Краљево, Београд, Нови Сад, Панчево, Сомбор, Кикинда…), од чега се посебно издвајају  изложбе 31 205- цртежи и слике , Градска галерија Котор, Црна Гора, Wхен тхе wорлд wас yоунг,  велика галерија Дома културе Студентски град, Нови Београд, изложба графика Кућа од мермера, Центар за графику и визуелна истраживања, ФЛУ, Београд.

Стипендиста из неколико различитих фондова.По избору уредника рубрике магазине ЕЛЛЕ “39 најуспешнијих млађих од 30”, сврстан у 39 најуспешнијих младих људи у земљи, област визуелних уметности, новембарско издање. Учесник графичке колоније “Графика 2016”, Центар за Културу Смедерево.

Студент треће године докторских студија ФПУ у Београду.
Сарадник демонстратор на предмету графика, ФПУ Београд.
Члан УЛУСа, графичка секција.
Члан УВУУа, графичка секција.
Бави се графиком, цртежом, и књигом уметника.